030 - Novi kulturni život

ABOUT THIS EPISODE

U 30. epizodi podkasta "Reaguj" govorimo o ponovom vraćanju kulturne scene u živote svih ljudi, naravno, uz poštovanje svih mera prevencije, ali i koliko je izostanak uticao ne samo na posetioce, već i na aktere u kulturi.

Tek mesec dana postoji mogućnost ponovnog odlaska u ustanove kulture, odnosno organizovanja kulturnih dešavanja u zatvorenom prostoru sa prisustvom publike, poput bioskopa, pozorišta i koncerata u institucijama kulture.

To se dešava uz ograničenja kojih se organizatori moraju pridržavati. Pored toga, broj gledalaca u bioskopskim i pozorišnim salama ne sme da pređe pet stotina.

U ovoj epizodi podkasta "Reaguj!" otkrivamo vam kako su se umetnici i radnici u kulturi snašli sa novim uslovima rada, kako funkcionišu neke od poznatih ustanova kulture, ali i kakve je promene epidemija koronavirusa donela kod publike.

Poruka vlasti o kulturi

Mesta kulture, bila su među prvima zatvorena po proglašenju vanrednog stanja. Kulturolog Goran Tomka smatra da je time poslata jasna poruka o tome koliko donosioci odluka ne brinu za kulturu, kao i da je to izazvalo rezigniranost i među stvaraocima i među publikom.

„Veliki broj aktera i među publikom i među kulturnim stvaraocima je ovo shvatio kao nekakav nov uvid ili još jednu u nizu poruka koliko kultura nije visoko na listi prioriteta ovih vlasti, lokalnih, nacionalnih i tako dalje. Mislim da se desila jedna vrsta nekog ponižavanja ili se bar desio neki osećaj poniženosti. I taj osećaj nije, mislim možemo da ga razumemo, dok su kladionice i noćni klubovi radili, pozorišta nisu radila. Tako da, mislim da se već postojeća rezigniranost u odnosu na donosioce odluka još osnažila i mislim da to nije dobro.“

Korak ka kulturi koji dugo traje

Kada je u pitanju socijalni život i interakcija sa ljudima, kao i kulturna strana naših života psihoterapeut Stefan Mitrović Jokanović objašnjava da je živimo u takozvanoj novoj normali, i da se još duži vremenski period stvari neće promeniti.

„Jednom u nekom neformalnom druženju sam se onako malo obratio kroz šalu drugarima i rekao da mi se jave kada im želja sa životom pobedi strah od umiranja. Jer negde da, ovo je situacija koja će definitivno trajati. I sve vreme nisam siguran koliko imamo jasnu sliku o tome koliko je zaista opasna. Naravno, definitivno opasnost je tu, virus postoji neminovno ljudi zaista umiru od njega ali nemamo baš najbolje instrukcije šta se tu tačno dešava, izgubili smo poverenje u ljude koji bi trebali da vode celu situaciju s obzirom na njihove kompetencije i ponašanje.“

Saradnici emisije: Irena Čučković, Iva Gajić, Nemanja Stevanović, Sanja Đorđević, Aleksandra Bučko

Pratite nas i na mrežama Facebook, Twitter, Instagram i platformi podcast.rs.

Episode · 1 month ago

044 -2021: Doza vakcine i demokratije

Da li će čaša o ovoj godini, biti polupuna, poluprazna ili nešto drugo? Da li će ostati takva kakva jeste, da li će se dopuniti ili će se prosuti? Šta nas očekuje u novoj godini?

“Primiti vakcinu ili ne?” pitanje je koje se prvo nameće kada govorimo o ovoj godini. Pulmolog Srđan Lukuć odgovara da je ta dilema razrešena još u 20. veku, jer upravo zbog vakcina koje su razvijane i koje smo primali - živimo život koji poznajemo. On je ipak zabrinut zbog načina na koji se vakcinacija sprovodi u Srbiji, te kaže da ne postoji jasan plan vakcinacije sa kojim bi građani trebalo da budu upoznati. 

“Što se tiče Srbije tu vidim da ne postoji nikakav red, već da se vakcine nabavljaju, informacije se menjaju od nedelje do nedelje. Dolaze jedne vakcine, manji kontinent, veći kontinent. Ljudi su zamoljeni da se izjasne o tome koju bi želeli vakcinu da prime, što je po meni potpuno potpuno besmisleno. Kao da ljudi sami, koji su laici, mogu da osete koja im je vakcina odgovara. Čak ni ljudi koji su stručni, ako biste ih pitali, za sebe ne bi mogli decidno da kažu, a kamoli neko ko se ne bavi medicinom,” navodi Lukić i upoređuje takav način vakcinisanja sa ponašanjem vlasti gde se sve radi kako bi vlast izgledala dobro. 

Ne samo doza vakcine, već i demokratije

U 2021. godini nas očekuje turbulentan period na međunarodnom planu. Postaviće se pitanje odgovornosti kineske vlasti za širenje lažnih infomracija na početku same pandemije. Optužbe su već počele. Politikolog Naim Leo Beširi navodi primer.  

“Imamo prošlogodišnje direktno obraćanje glavnog urendika nemačkog Bilda kineskom predsedniku, optuživši ga da je nesloboda medija u njegovoj zemlji zapravo dovela do toga da nekoliko meseci kasni informacija o tome šta se zapravo dešava u Kini i koliko se to brzo menja”, navodi Beširi.

Koliko su značajne medijske slobode i odgovorno novinarstvo govori i fenomen infodemije koji je pratio krizu. U predhodnoj epizodi govorili, između ostalih, i o njoj. Novinarka Radija Slobodna Evropa Maja Živanović odgovornim smatra novinare čiji je posao da izveštavaju istinito i objefkivno.

 “I mislim da smo svi podbacili prošle godine jer prosto nismo znali šta nas je snašlo i nismo shvatili ozbilnost situacije. Lažne informacije su postojale i pre ovoga. Pandemija je nešto što ih je ujedinilo i postalo je negde fokus. Međutim moram da pohvalim fektček inicijativu na regionalnom nivou. Tako da mislim da nisu građani krivi. Mi smo krivi”, navodi Živanović.

A problemom lažnih vesti posebno su se bavili novinari-fekt čekeri, koji su prošle godine imali pune ruke posla. Novinarka Istinomera Milijana Rogač saglasna je da će korona virus ostati glavna tema u medijima i u 2021, sa vakcinom kao jednom novošću. Međutim, teorije zavere koje su se pojavile u vezi sa virusom i pandemijom, mogu uticati i na neke naše važne odluke, a samim tim i na naš život. Najgore je bilo, navodi Rogač, što nismo znali kome da verujemo. 

”Dakle, mi imamo predstavnike vlast, političke aktere, ali isto tako i stručnjake koji su nas protekle godine lagali. A pritom, nama dodatni problem je što nas uglavnom ignorišu. Ne uvek, ali uglavnom, i to je najčešći slučaj - da naša pitanja ostaju bez odgovora. I onda vi imate stvaranje jedne simulacije stvarnosti na televiziji i u prorežimskim medijima, a sa druge strane imate nekoliko onlajn portala koji dibenkuju i proveravaju njihove činjenice, ali opet mnogo je doseg manji nego svih tih popularnijih, da kažem, medija,” objašnjava Rogač. 

Saradnici emisije: Aleksandra Bučko, Nemanja Stevanović, Irena Čučković, Sanja Đorđević, i Iva Gajić.

Episode · 1 month ago

043 - Dve neobične dvedesetice

Može se reći da nam je 2020. godinu obeležio nov nepoznat virus.

I pre nego što nas je zadeisila pandemija korona virusa, neki ljudi na položajima poput predsednika Aleksandra Vučića i kasnijeg člana Kriznog štaba dr Branimira Nestorovića govorili su o virusu korone kao da nije ništa u pitanju.

INFODEMIJA I TEORIJE ZAVERE ZA VREME KORONE

Ipak, pojavom korone kod nas i proglašenjem pandemije - došlo je i do stvaranja raznih teorija zavera. Upravo te dezinformacije o korona virusu Marija Vučić, fektček novinarka iz Raskrikavanja, izdvaja kao nešto što je obeležilo prethodnu godinu. Ipak se jednom izjavom može zaokružiti cela godina.

Tokom tri godine postojanja, tim Raskrikavanja razotkrivao je dezinformacije, manipulacije, lažne vesti o svim pitanjima, pa su se tako suočili i sa teorijama zavere o novom nepoznatom virusu. Međutim, osim dezinformacija o koronavirusu, navodi naša sagovornica, život u strahu doprineo je širenju lažnih vesti i o temama koje nemaju veze sa pandemijom.

U svakom slučaju, navodi Vučić, za širenje lažnih vesti neko ima interes, a to nisu građani.

Tokom pandemije korona virusa, ljudi su, često zbog primoranosti da ostanu kod kuće, više pratili medijske sadržaje i bivali bombardovani informacijama. Tako se pojavio novi termin - infodemija. Međutim, već na samom početku pandemije pojavio se veliki broj lažnih informacija u vezi sa virusom korona, njegovim nastankom, merama prevencije i načinima lečenja.

Stefan Janjić, urednik portala FakeNews Tragač, naglašava da, uprkos trudu određenih redakcija u Srbiji, razotkrivene lažne vesti često su manje vidljive od prvobitnih informacija. Kako kaže, ove redakcije nemaju veliki domet, kao što to imaju mediji koji šire dezinformacije na prvom mestu.

Janjić smatra da, pored medija, deo odgovornosti mora pripasti i naučnicima od kojih se očekuje da javnost informišu i obrazuju tokom pandemije. U suprotnom, kaže Janjić, njihovo mesto biće i biva usupljeno kvazinaučnicima.

ISTRAŽIVAČKI NOVINARI – PRVI U REDOVIMA

Nova dešavanja doprinela su ne samo tom da fektček novinari imaju pune ruke posla. Neizbežno su prethodnu godinu obeležile priče istraživačkih novinara. I iako znamo kakve posledice često trpe istraživački novinari - naše koleginice i kolege odlučno su se nosili njima, jer su i te priče označile godinu iza nas. Urednik Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE) Dinko Gruhonjić iz mase istraživačkih priča na ovom portalu izdvaja serijal o javnim nabavkama i dodaje da se nada da će se Tužilaštvo pozabaviti tim podacima.

Ekipa VOICE-a u 2020. godini pozabavila se i problemom državnih poljoprivrednih zemljišta. Kako navodi Gruhonjić, to je vojvođanska tema zbog najvećeg procenta obradivog zemljišta u Srbiji koji je u pokrajini. Izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini postao je unosan biznis jer je veza u institucijama koje odlučuju o izadavanju potrebna.

Gruhonjić navodi da je VOICE istraživanjem došao do podataka da su se neki ljudi na taj način obogatili više nego nekadašnja porodica Dunđerski.

Kada je reč o istraživačkim pričama na nivou Srbije, Dinko Gruhonjić izdvaja istraživačke priče nekoliko medija koji su istraživali priču o uzgoju marihuane u Jovanjici nedaleko od Beograda.

Gruhonjić ovu priču izdvaja jer je na tragu sukoba u redovima vladajuće Srpske napredne stranke.

NEOBIČNI IZBORI U NEOBIČNA VREMENA

Prošlu 2020. godinu pamtićemo i po zaista neobičnim izborima. Neobični i zbog situacije u vezi sa pandemijom korona virusa koja je predizborne aktivnosti stranaka svela na minimum, ali i zbog bojkota velikog dela opozcije.

Vujo Ilić, savetnik za javne politike i istraživanja Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), podseća da je bojkot bio najavljen već 2019. godine kada su opozicioni poslanici odlučili da ne dolaze na sednice Skupštine tražeći izmenu izbornih pravila kako bi ona bila ravnopravnija. I pored više mesečnih razgovora o izbornim uslovima između vlasti i opozcije, vlast je ipak odlučila da promeni neke stvari, kao što je smanjivanje cenzusa za većinske stranke na 3%.

Ipak, kada je došlo do izbora – nezadovoljni promenjenim pravilima izborne trke, veliki deo parlamentarne i vanparlamentarne opozicije odlučio je da ih bojkotuje.

Osim toga, usred kampanje došlo je do proglašenja pandemije korona virusa, pa se zvanično i prekinula predizborna trka. Ipak, sva ta dešavanja, naš sagovornik navodi, uticali su da ovo budu neobični izbori.

Nakon izbora, protesta i leta – došlo je do konačnog formiranja Skupštine, a onda se čekalo dosta dugo na formiranje nove vlade.

Ipak, iako se dugo čekalo na formiranje Skupštine, izbor Vlade – u jednom od obraćanja nakon završenog tog dela posla, predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je da će ova vlada i skupština imati ograničen rok trajanja, pa umesto četiri – trajaće dve – otvarajući tom izjavom mogućnost da se ti vanredni parlamentarni izbori poklopiti sa redovnim predsedničkim i beogradskim izborima na proleće 2022. godine.

I ovu izjavu, naš sagovornik Ilić iz CRTA-e ocenjuje kao neobičnu.

NOVINARI - #POSLEDNJALINIJAODBRANE

Kraj godine, nažalost, obeležili su napadi na naše kolege novinare i novinarke. Kako smo u prethodnoj epizodi podkasta Reaguj napomenuli - bilo je oko 47 samo verbalnih pretnji u 2020. godini, pod koje spadaju i dezinformacije ili napadi na osnovu dezinformacija. Ovo je najveći broj napada u poslednjih 12 godina, a najmanje napada bilo je 2009. godine. Od 2014. broj verbalnih napada na novinarke i novinare se povećava. Ako pokušamo da napravimo retrospektivu slobode medija u Srbiji u prethodnoj godini, moramo da spomenemo hapšenje novinarke Ane Lalić, vređanje Žakline Tatalović posle svake konferencije Kriznog štaba, zaključak Vlade o informisanju u vreme pandemije korona virusa kojim je zapravo ograničeno izveštavanje medija, kao i pretnje upućene urednici Centra za istraživačko novinarstvo Srbije Milici Šarić i uredniku Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra Dinku Gruhonjiću.

Potpredsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Maja Leđenac kaže da vlast nije olakšavala posao novinarima, koji tokom pandemije moraju da izveštavaju još odgovornije nego inače.

Od marta 2020. umrlo je više od 600 novinara od koronavirusa na celom svetu. Ali nije samo virus taj koji ugrožava pravično i objektivno informisanje. Jer, u svetu je tokom 2020. godine ubijeno 50 novinara, a većina njih ubijeni su u zemljama koje nisu u ratu, objavila je u godišnjem izveštaju organizacija Reporteri bez granica. U zemljama koje nisu u ratu ubijena su 34 novinara, piše u izveštaju za period od 1. januara do 15. decembra 2020. godine. Kao i ranijih godina, za novinare je najopasnije bilo istraživačko novinarstvo i pisanje o korupciji i organizovanom kriminalu. Dodaje se, međutim, i da je zbog pandemije znatno manji broj novinara izveštavao sa terena nego ranijih godina. 387 novinara bilo je zatvoreno u 2020, a Reporteri bez granica ocenjuju da je reč o “istorijski visokom broju”.

Maja Leđenac naglašava da je u ovakvim trenucima neophodno da građani pokažu solidarnost, ali i da oni nisu svesni da informacije koje im novinari pružaju mogu da budu njihovo oružje.

Leđenac smatra da novinare nije lako ućutkati, bez obzira na sve napore vlada širom sveta. To što je vlast uplašena znači da su novinari na pravom putu.

A šta očekivati od 2021. godine? Maja Leđenac kaže da Nezavisno društvo novinara Vojvodine, bez obzira na sva dešavanja u 2020. godini, u novu ulazi sa puno optimizma i nade. 

Saradnici emisije: Aleksandra Bučko, Sanja Đorđević, Nemanja Stevanović, Irena Čučković i Iva Gajić. 

Episode · 2 months ago

042 - Nesigurni među činjenicama

Prva stvar koje mladi novinari i novinarke moraju da znaju – jeste da svaki njihov rad treba da bude potkrepljen činjenicama. Ali, nije sve to tako prosto kao što bi trebalo da izgleda. Šta se dešava kada novinarke i novinari objave te činjenice? U zavisnosti od portala na kojima rade i koje teme obrađuju - dobijaju pretnje od onih kojima se te činjenice ne dopadaju, a neretko se plasiraju dezinformacije o njima ili redakciji.

Tako je poslednji mesec u 2020. godini označio još jedan napad na člana naše profesije. Početkom decembra na privatni tviter nalog Milice Šairć, glavne urednice Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, stigle su pretnje.

PUSTI PSE NA NOVINARE

Drugog decembra na tviter profilu Milice Šarić našla se poruka jednog tviter korsnika koji ju je mizogino i seksistički vređao i rekao da „im se bliži kraj“. Istog dana, na CINS-ovom fejsbuk nalogu javila se osoba koja ih je nazvala „Soroševim plaćenicima“, rekla da će ih stići pravda i dodala da ima još njih „budnih“ sugerišići da ima još onih kojima smetaju pisanja ovog istraživačkog medija.

Kako za podkast Reaguj navodi Šarić, ovo je prva pretnja smrću njoj, a i prva pretnja koju je CINS dobio posle nekoliko godina. Naša sagovornica dodaje da se često dešava da ih nazivaju izdajnicima, plaćenicima, ali da je ovo prvi put da im neko preti direktno. Zato je glavna urednica CINS-a, zajedno sa svojim timom, odlučila da podnese krivičnu prijavu protiv ovih ljudi.

Ovaj napad na urednicu i redakciju CINS-a usledio je nakon objave istraživanja o povezanosti kampanje za bojkot izbora u junu ove godine i čelnika opozicije. Ipak, neke koleginice i kolege kritikovali su redakciju Centra za istraživačko novinarstvo Srbije optužujući ih da nesvesno rade na odbrani vlasti jer o opoziciji pišu u lošem svetlu i time stvaraju mogućnosti da se šire dezinformacije o novinarima ovog istraživačkog medija.

Ipak, nezavisnost medija, standardi i činjenice koje su u odbrani javnog interesa građanki i građana Srbije treba da budu putevi kojima novinari treba da idu. Svrstavanje u neku političku kolonu u javnom prostoru, novinarima donosi napade, ali dešava se i da kada se objave činjenice dolazi do napada iako se štiti javni interes.

Osim napada na društvenim mrežama, dešavaju se i indirektni i direktni napadi na novinare. Jedan od poslednjih slučajeva je i slučaj urednika VOICE-a i dugogodišnjeg noviara Dinka Gruhonjića na čijem ulazu u zgradu su osvanuli grafiti. Kako kaže, ovo je bio način da osobe koje su uradile grafite pokažu da znaju gde on živi, ali i da upozore da svašta može da mu se desi.

SRAMNA STATISTIKA

Neistiniti navodi o novianrima koji objektivno i profesionalno rade svoj posao dovode do toga da se poljulja kredibilitet samog novianra, ali i da sam novinar počne da preispituje vrednost njegovog rada. Veljko Milić advokat Nezavisnog društva novinara Vojvdine objašnjava da je sa napadaima na novianre napadnuta i sloboda izražavanja, a bez nje nema ni demokratije.

Oko 47 verbalnih pretnji u 2020. godini, pod koje spadaju i dezinformacije ili napadi na osnovu dezinformacija, stoji u Bazi Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Ovo je najveći broj napada u poslednjih 12 godina, a najmanje napada bilo je 2009. godine. Od 2014. se broj verbalnih napada na novinarke i novinare nastavlja.

Veliki udeo u verbalnim napadima i razlozima za napade imaju razni portali čiji se impresum ne zna i čije je stvarno vlasništvo skirveno – a oni nastavljaju da objavljuju neistine o kolegnicima i kolegama.

Jedan od takvih portala je i Prismotra.net o čijem je radu nedavno pisao urednik fektček rubrike Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra Darko Šper. U tom trekstu Šepr anlizira ne samo vlasništvo portala i domena, njegove pristali već i novianrke i novinare o kojima ovaj portal piše. 

NOVINARKE UGROŽENIJE

Simptomatično, a ujedno i degutantno je da najviše pretnji i dezinformacija je upućeno novinarkama, a grupa Novinarke protiv nasilja nad ženama reagovala je svaki put kada dođe do napada na neku od koleginica.

Grupa Novinarke protiv nasilja nad ženama nastala je kao javna odbrana sve češćeg napada na žene u javnom prostoru, a trenutno broji oko 40 članica. Tamara Urošević za podkast Reaguj! sažima verbalne napade na novinarke, kaže da postoje dva tipična primera nasilja prema novinarkama: 

Ipak, sve ovo dovodi do zaključka da su novinarke u Srbiji dvostruko ugrožene, navodi Urošević: i zbog profesije, koja često može biti rizična, i zbog same činjenice da su žene koje žive u jednom patrijarhalnom društvu. 

ŠTA JE NOVINARIMA ČINITI?

Ako novinari smatraju da im preti neposredna opasnost na život ili telo treba odmah da obaveste policiju. To je jedan od najbržih i najefikasnijih načina, ali mora brzo da se reaguje. Ukoliko ta opasnost nije neposredna, odnosno ako se radi o pretnjama i ugrožavanjima koji se dešavaju putem interneta i dalje treba da prijavljuju takva dela i da uz pomoć pravnih službi koje postoje kod skoro svakog udruženja osmisle najbolji način kako pristupiti probelmu. Tu su naravno i kontakt tačke koje su uspostavljene kako bi novianrima podrška bila u svakom periodu dana ili noći dostupna. 

Veljko Milić advokat Nezavisnog društva novinara Vojvdine objašnjava da je potrebno razlikovati parnice koje se vode zbog različitih neistina koje su objavljene o članovima i novinarima od krivičnih dela koji su izvršene štetu članova jer se za njih vode krivični postupci, o kojima se brine tužilaštvo. 

NDNV trenutno vodi više od 20 parničnih postupaka zbog neistinitih navoda o članovima ovog udurženja.

DEVEDESETE – UZROK OVAKVOG STANJA, ALI NIJE TOLIKO OPASNO

Današnju situaciju mnogi upoređuju sa devedesetim godinama. Dinko Gruhonjić je mišljenja da su uzrok današnjeg režima i odnosa prema novinarima upravo te 90e godine, kada je, kako kaže, sve počelo. Ipak, ne želi da uporedi to vreme sa bilo kojim vremenima posle toga jer su, navodi, ta vremena bila takoreći neregularna. Ratovi, etnička čišćenja, genocid, stradanja, sankcije. Gruhonjić navodi da kolikogod nam se današnja vremena činila groznim i ona to u svakom slučaju u nekim aspektima i jesu - nema ništa groznije od rata. S te strane je to neuporedivo.

On kroz primere nerešenih slučajeva napada na novinare oslikava atmosferu koja se godinama gaji u Srbiji - atmosferu da je sasvim u redu napadati i zastrašivati novinare.

Nezavisno udruženja novinara Srbije nastalo je 1994. godine kada je grupa novinara shvatila da ih, tada, reprezentativno udruženje na nivou Srbije – Udruženje novinara Srbije ne predstavlja na pravi način i optužuje na osnovu neistina kao i tadašnja vlast. Sličnost, ali i veliku razliku u odnosu na devedesete vidi i predsednik NUNS-a, Željko Bodrožić:

Iako su načini cenzure 90ih bili agresivniji i otvoreniji, današnja suptilna cenzura nikako nije bezazlena. Pojavom novih tehnologija, došlo se i do novih načina za kontrolisanje medija. Umesto argumenata iznose se napadi na novinare lično, kako bi tema javne konverzacije postala određena ličnost, a ne problem u društvu. 

U takvoj atmosferi, novinar teško može da dođe do pravde jer nailazi na nekoliko čeličnih zidova u samom procesu. 

Iako u medijskoj sferi postoje više udruženja koja štite profesiju, ne reaguju svi isto kada su u pitanju napadi na novinarke i novinare. Tako, postoji i treće reprezentativno udruženje druženje novinara u Srbiji - Udruženje novinara Srbije. Hteli smo da saznamo i njihov stav na ovu temu, ali na naše mejlove do snimanja ovog izdanja nismo dobili odgovore.

ŠTA DA RADE GRAĐANI?

Bodrožić i sam kaže da je u ovom pravnom sistemu teško doći do pravde, a Tamara Urošević dodaje i da preventivno nijedan napad na ženu, tako i novinarku nije sprečen. A nije ni procesuiran ni izveštavan na pravi način o tome šta se radi kada se desi nasilje prema ženi, pa onda ni nasilje prema nekoj novinarki. Ipak, ne treba odustati od podizanja svesti građana o važnosti problema nasilja i nad novinarkama i nad novinarima. 

Naša sagovornica podseća da je sloboda govora ograničena govorom mržnje, kao i da se nasilje koje se dogodi u onlajn svetu, ukoliko se ne sankcioniše na adekvatan način, može preliti i u druge sfere života. Upozorava da nereagovanje nadležnih institucija na pojedinačne slučajeve nasilja prema novinarkama za posledicu može imati umnožavanje takvih slučajeva.

Reagovanje je potrebno i kada su u pitanju institucije, naravno, ali i kada su u pitanju koleginice i kolege i sami građani. I sam DInko Gruhonjić to potvrđuje na spostvenom iskustvu. Iste večeri kada su grafiti osvanuli na zgradi u kojoj živi, oko stotinu građana skupilo se kako bi prekrečilo grafite i na taj način mu pružili podršku. On naglašava, da je taj korak bio od izuzetne važnosti za njega i njegovu porodicu. Dodaje da su ovakvi potezi neophodni za društvo kako bi se solidarnost proširila na sve aspekte života.

Novinar dakle svojim izveštavanjem čačne nekog, i od te osobe dobije pretnju, male su šanse da će ga država zaštiti jer to ne posmatra kao problem ili namerno ne želi da ulazi u to. Ako je pak taj neko čačnut država, odnosno političari koji njom upravljaju, novinar protiv sebe može dobiti celu kampanju. A prema pravilu „kadija te tuži, kadija ti sudi“ jači uvek izlazi kao pobednik. Uprkos svemu tome, rešenje postoji, a to je javnost, navodi Željko Bodrožić iz NUNSa.

Urednica CINS-a Milica Šarić kaže da i pored napada sa svih strana, pa čak i od kolega – novinari moraju da se okrenu svojim redkacijama, da se okrenu sebi i očvrsnu.

Na kraju, Milica Šarić, podvlači da je pre svega potrebna neka vrsta pismenosti – naročito medijske, kao i da posvetimo više vremena onome o čemu zaključujemo. 

Saradnici emisije: Aleksandra Bučko, Sanja Đorđević, Nemanja Stevanović, Irena Čučković i Iva Gajić.

 

Episode · 2 months ago

041 - Gde je naš novac?

Nepoznavanje odnosno nezainteresovanost građana sa svoj novac može eskalirati korupcijom koji je ozbiljni društveni problem i jedan od glavnih faktora zašto siromašne zemlje ostaju siromašne. Ne samo da siromašne države takve i ostaju zbog korupcije, već ona dovodi do sve većih i očiglednijih klasnih razlika između građana, iliti elite i građanstva. 

Za početak bi trebalo promeniti štav kod građana da bi građani posle onoliko godina zapravo trebali da počnu da se odnose prema javnoj kasi kao prema svom novčaniku, kao prema svom kućnom budžetu, a to znači da zaista onoliko koliko prate stanje u svom novčaniku na isti taj način treba da imaju pažnju i interesovanje kao što pitaju svog supružnika i članove domaćinstva, smatra istraživačka novinarka Ranka Ivanovska koja za VOICE prati tokove novca na lokalnom nivou.

“Mislim da zapravo ne treba očekivati i od novinara i od građana da postanu ekonomski eksperti već da treba da budemo jako dosadni sa banalnim pitanjima ‘nismo vas razumeli - objasnite nam’. Mislim da bi to predstavljalo onu neku pravu direktnu demokratiju, a ne to da se bavimo istraživanjima koji prevazilaze naša znanja”, navodi Ivanovska.

Još jedan problem neznanja građana o ekonosmskim procesima i tokovima je i nepoštovanje odnosno neispuvanjavnje potrošačkih prava. Prava postoje, čak su i u nekim slučajevima u Srbiji veća negu u Evropskoj uniji, međutim građani ne znaju kako da ih iskoriste navodi Nenad Bumbić iz Zaštite potrošača Beograd.

Kompanije veoma zloupotrbljavaju, to na neki način radi i naša država, funkcionalnu, ekonomsku i pravnu nepismenost naših građana. Mi u našem radu bukvlnano se susrećemo u polovini slučajeva, da građane moramo da učimo nekim elementarnim stvarima koje treba da su stekli tokom školovanja. I onda dođemo u situaciju zbog tako elemantarnih neznanja da na papiru imamo sva prava građana kao građani EU, a onda zbog te funkcionalne nepismenosti i zbog neprimenjivanja zakona od strane države mi na kraju dođemo do toga da mi zaista ne možemo da ostvarimo svoja prava i da ona ostanu na papiru.” - objašnjava Bumbić.

Rešenje

Finansijski forenzičar VOICE-a, Miloš Katić kaže gde se građani mogu informisati o načinu korišćenja budžeta u svojoj lokalnoj samoupravi. Prvo mesto informisanja mogu biti sami sajtovi gradova i opština, a drugo novoformirani sajt i baza podataka budžeti.data.gov.rs 

“Pre svega lokalne samouprave su u obavezi da svoje budžete objavljuju javno na opštinskim ili stranicama gradskih uprava. To je prva stvar. A druga stvar je baza podataka koja se onlajn pojavila krajem novembra, na kojoj se nalaze budžeti oko 90 gradova i opština u formi otvorenih podataka. I to je sigurno jedan značajan iskorak kada govorimo o transparentnosti podataka i trošenju budžetskog novca, jer na jednom mestu imate sumirano 90 budžeta razvrstanih po prihodima i rashodima”, navodi Katić.

Novinar portala Nova ekonomija, Mijat Lakićević odgovornost okreće ka medijima, odnosno političarima, koji pod teme dana ne stavljaju obične, svakodnevne probleme.

“Ja ne mislim da su ljudi ekonomski nepismeni. Nije se uspostavio takav društveni i intelektualni okvir koji bi ljudima običnim, a onda i novinarima, dozvolio da te teme koje su životne, uđu u prvi plan. Nego se stalno nameću neke druge koje prosto pažnju javnosti odvlače od onoga što bi trebalo da im je najpreče i najbliže, a to je njihov životni standard i kvalitet njihovog života”, navodi Lakićević. 

Mladi će se u budućnosti sve ranije susretati sa donošenjem finansijskih odluka. Tako, čak 90% petnaestogodišnjaka u Sloveniji ima račun u banci, odnosno 37% u Hrtvatskoj, navodi se u istraživanju “Finansijska pismenost, veština 21. veka” koje je sproveo UNICEF. Učenici koji su pokazali visoku finansijsku pismenost, pokazali su i snalaženje u oblastima poput matematike, čitanja i nauke. Deci koja i inače rastu u manje podsticajnim sredinama umanjene šanse da te razlike nadoknade i da steknu punu afirmaciju u odraslom dobu.

Preporuka Unicefa pozvana ovm istraživanjem jeste da je potrebno je sprovesti niz kampanja koje će podići svest o tome šta znači biti finansijski pismen i zašto je to važno, uključujući i promociju zaštite od finansijskih rizika. Ciljna grupa bi trebalo da bude građanstvo u celini, ali, zbog značaja finansijske pismenosti za funkcionisanje u profesionalnim i građanskim ulogama, ove kampanje bi pre svega trebalo, jezikom i sadržajem, adresirati na mlade ljude školskog uzrasta i sprovoditi ih sistematski, preko obrazovnih ustanova. 

Saradnici emisije: Aleksandra Bučko, Sanja Đorđević, Nemanja Stevanović, Irena Čučković i Iva Gajić.