Reaguj!
Reaguj!

Episode · 2 months ago

049 - Zaključana komunikacija

ABOUT THIS EPISODE

Komunikacija je osnov međuljudskih odnosa, ali naravno da u kreiranju podkasta „Reaguj!“ imamo kontekst. Želimo da saznamo kako Nacionalni saveti nacionalnih manjina komuniciraju. 

Zašto bi nas uopšte to interesovalo? Zato što se nacionalni saveti finansiraju iz budžeta Republike Srbije i Pokrajine Vojvdoine, a to znači – finansiraju se od para svih nas. I zato što, a tu uvodimo i reč interkultalnost- nije potrebno samo da znamo da nacionalne manjine postoje, potrebno je i da znamo malo više o njima i njihovim pravima. 

Posmatrajmo Nacionalne savete kao tela koja su tu da zastupaju i brane prava svojih zajednica. Iako postoje razna tumačenja da li to jesu ili nisu – njih možemo posmatrati i kao male parlamente. 

Tu komunikaciju smo podelili na nekoliko nivoa. Komunikacija članova jednog nacionalnog saveta između sebe, komunikacija više nacionalnih saveta, i relacija savet – državni organi. 

Prvi nivo - članovi unutar Nacionalnog saveta

Međutim, iako sve izgleda da funkcioniše, u praksi dolazi do štucanja ovih sistema. Jesu članovi Nacionalnih saveta predstavnici svojih građana ali, kao što to srećemo i na nacionalnom nivou – sve se to prenosi i na nacionalne manjine, samo na malo. 

Olena Papuga je pripadnica Rusinskog nacionalnog saveta već nekoliko godina. Takođe je i Državana sekretarka u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i sa te dve pozicije može da prokomentariše članove
nacionalnih saveta i njihov rad –probleme unutar organizacija sa kojima se
susreću.
 

“Većina nacionalnih saveta su duboko politizovani. Jako malo članova učestvuje u radu. Ja ne znam kako će nacionalni saveti izaći iz toga da se stvarno na listi
kandiduju ljudi koji će stvarno želeti i raditi na dobrobit svoje nacionalne
zajednice. Ali ne samo zato što ih je neko tu stavio već zato što oni to žele i
te četiri godine će posvetiti svoj život i svo svoje vreme nacionalnom
identitetu svoje nacionalne zajednice.
Nacionalni saveti su profesionalno, stručno, kadrovski – mislim tu na članove nacionalnih saveta – jako slabi”.  

I ne samo to, već i politizacija unutar nacionalnih saveta, na šta nam je skrenuo
pažnju Vladimir Huđec.
 

“Ono što meni recimo smeta u funkcionisanju nacionalnih saveta - lično smatram da u nacionalnom savetu, bilo kom, ne samo slovačkom, ne bi trebalo da postoji pozicija i opozicija, već bi trebalo svi da se zalažu za jedne iste interese, a to je ostvarivanje prava dotične manjine u te četiri oblasti u kojima one imaju autonomiju - znači kultura, informisanje, službena upotreba jezika i pisma i obrazovanje. I ono što je još mnogo bitno i što se provlači kroz sve ove godine postojanja nacionalnog saveta - političke partije ne bi trebalo da imaju
uticaja na rad nacionalnih saveta. Oni naravno ne samo da utiču, nego se i
direktno mešaju u izbore i tako dalje”.
 

Komunikacija sa spoljašnjim organizacijama

Miroslav Keveždi, kulturolog često govori na temu nacionalnih saveta. Sada smo kontekst komunikacije postavili u kontekst getoizacije i interkulturalnosti. Koliko su nacionalne zajednice zatvorene same u sebe, a koliko rade na interkulturalnosti? Kakva je tu uloga Nacionalnih saveta? 

“Kada govorimo o getou onda ću ja opet da podsetim na to da geto je… kako je to nekada bilo u istoriji, to je bilo ostrvo negde u Italiji u kojima su na kraju
krajeva Jevreji pod ključ – da li bili stavljani ili su se sami zaključavali. to je pitanje. Ali postoje nacionalne zajednice koje žele same da zabrave vrata
i da se zaključaju sa unutrašnje strane. To mogu sebi da priušte zaista velike
nacionalne zajednice koje su homogene i kod nas su možda u takvom iskušenju
Mađari”.
 

Međutim, Keveždi objašnjava da je prvo potrebno da nacionalni saveti srede probleme unutar svojih zajednica, a tek posle mogu da se bave interkuluralizmom. 

Koordinaciono telo nacionalnih saveta je institucija koja ima predstavnike iz svih 22, odnosno 23 nacionalna saveta i koja je zamišljena da nastupa pred državom zajednički, najviše u oblastima za koje su zaduženi: obrazovanje, kultura, službena upotreba maternjeg jezika i informisanje na maternjem jeziku. Svake godine se menja predsedavajući Koordinacije. 

Trenutni predsednik Koordinacionog tela nacionalnih saveta, Borče Veličkovski iz Makedonske nacionalne manjine objašnjava koja je svrha ovog organa. 

“Koroodinacija jeste jedna vrsta institucije, jedna vrsta instituta formirana nakon formiranja prvih nacionalnih saveta kao potreba da postoji jedno telo koje će formulisati na neki način zajedničke imenitelje koje dotiču rad svih nacionalnih saveta kada se radi o ovoj oblasti. Koordinacija se trudi da generiše, sublimira zaključke, koje dotiče sve Nacionalne savete i da izlazi sa nekim stavovima, predlozima, i u tom pravcu jeste prepoznat od strane najviših pokrajinskih i republičkih organa i u tom pravcu i fukncioniše naša saradnja sa republičkim odnosno državnim organima”.  

Rešenje: drugačije osmišljen sistem, mediji i nadzor

Za rešavanje pojedinih problema u radu nacionalnih manjina Miroslav Hočak, član ukrajinskog nacionalnog saveta vidi zadužene organe u Pokrajini i Republici za rad sa manjinama kao ključne. 

“Mislim da bi trebala i malo ta kontrola njihovog rada. Jeste da je
malo nezgodno i škatljivo pitanje nac. manjina, ali ta administrativno-organizacioni deo, ja mislim, da na tome treba da se poradi i na samom kontrolisanju i možda nekoj dodatnoj edukaciji tih članova, tih ljudi koji u stvarni tu rade, da se ne bi dešavale ovako velike greške”.
 

Saradnici emisije:
Aleksandra Bučko, Nemanja Stevanović, Irena Čučković, Sanja Đorđević, i Iva
Gajić.
 

U 49. epizodi u prilogu korišćen je instrumental preuzet sa stranice www.bensound.com

Ovaj podkast je pripremljen uz finansijsku podršku Evropske unije i Saveta Evrope, u okviru projekta „Promocija različitosti i ravnopravnosti u Srbiji“. Stavovi izraženi u njemu ni na koji način ne odražavaju zvanično mišljenje bilo koje strane.