Reaguj!
Reaguj!

Episode · 2 months ago

050 - Mentalni tabui

ABOUT THIS EPISODE

Iako se čini da su mladi otvoreniji kada je u pitanju mentalno zdravlje, pandemija koronavirusa sa sobom je donela osećaj nekorisnosti. Psihoterapija je i dalje tabu tema, a njena stigmatizacija je sveprisutna u društvu. U jubilarnoj 50. epizodi podkasta “Reaguj!” novinari i novinarke govore o odnosu mladih prema ovoj temi. Ovo izdanje podkasta dostupno je u video i audio formatu, a cela uživo emisija može se pronaći na Fejsbuk stranici NDNV Media Hub, kao i na stranici EU info point Novi Sad.

Podrška ljudi iz okoline

Osobe koje imaju mentalnih poteškoća često se susreću sa rečenicama: “Ma sve je to u glavi”, “Razmišljaj o nečem pozitivnom”, “Izbaci to iz glave”, i slično. Iako su ovi “saveti” često davani iz najbolje namere, ipak oni ne pomažu ljudima koji se bore sa anksioznošću, depresijom ili nečim drugim. Podrška okoline je vrlo važna, objašnjava Luka Todorović iz Udruženja građana “Patria”, ali mora biti izvedena pravilno.

“Podrška od stranje roditelja, od strane partnera, od strane prijatelja, nekada može biti dragocenija od podrške psihologa ako je sprovedena na pravi način. Ono što jeste rešenje jeste da pokušamo da priđemo ovom problemu iz neke drugačije perspektive, iz perspektive razumevanja, a ne osuđivanja”, ističe Todorović.

Anita Čolak je devojka koja boluje od depresije. Ona ističe da je stigma prati, baš zato što o svojim problemima govori otvoreno.

“Dešavaju mi se situacije kada mi mama kaže naprosto “izbaci to iz glave”, kao da ja sad mogu da prosto pucnem prstima i da kažem, e sad sam super, sad više ne patim ni od anksioznosti ni od depresije, dok me neki ljudi osuđuju zato što pijem lekove”, objašnjava Čolak i dodaje da najveću podršku dobija od verenika i svojih prijatelja.

Po najnovijim istraživanjima mladi među najugroženijim grupama

Za skoro trećinu mladih vanredno stanje izazvano pandemijom Kovid19 sa sobom je donelo apsolutno osećanje nekorisnosti, pokazuje istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije “Život mladih u Srbiji: uticaj kovid-19 pandemije”.

Ova situacija uticala je i na mentalno zdravlje mladih. Nešto više od polovine ispitanika reklo je da je osetilo da gubi razum. Važno je napomenuti da su mladi iz velikih gradova ocenili da im je mentalno zdravlje više pogoršano u odnosu na mlade iz manjih naselja.

KOMS ističe da podaci koji ukazuju na osećanje pogoršanja mentalnog zdravlja kod mladih tokom vanrednog stanja moraju da budu alarm za sve donositelje odluka.

Gotovo 40% mladih priča o svojim osećanjima sa bliskim ljudima, dok 45% svoje emocije deli samo ponekad, navodi se u izveštaju U-Reporta, platforme koja omogućava svima da putem poruka iz bilo kojeg dela sveta odgovore na upitnike, izveštavaju o problemima, podrže prava deteta i aktivno učestvuju u promenama za dobrobit zajednice, a u okviru UNICEF-a.

Svega 4% smatra da je obraćanje za stručnu psihološku pomoć pomodarstvo i da osobe koje je traže preuveličavaju. Jedna petina smatra da je ovo sasvim u redu, ali da je tabu tema.

Kao probleme sa kojima se mladi najčešće susreću ispitanici navode anksioznost, stres, dugotrajnu potištenost i bezvoljnost, kao i nepovoljnu sliku o sebi.

Rešenje

Sajt krugzdravlja.com nudi nekoliko saveta kako sačuvati mentalno zdravlje, posebno u vreme izvanrednih situacija na koje ne možemo mnogo uticati kao što je pandemija koronavirusa. Naime, ovakve situacije treba prihvatiti kao izazov, jer ako razmišljamo o tome kao da smo kažnjeni i za mnogo toga uskraćeni, biće nam teže i više energije će nam oduzimati sve što budemo radili – a naročito će nam teško pasti ako ne budemo radili ništa”. Zbog toga su čitanje, učenje i sticanje novih veština veoma značajni. Ako smo usamljeni, sasvim je u redu potražiti pomoć i podršku porodice ili prijatelja, koja nam može pomoći da prebrodimo teške periode. Isto tako, svako od nas treba da se okrene i drugima kojima je pomoć potrebna – nekome treba samo razgovor, lepa reč utehe i ohrabrenje ili samo iskren osmeh sa druge strane “žice”.

Luka Todorović iz udruženja “Patrija” dodaje da stigmatizacija mentalnih bolesti jeste i dalje veliki problem u našem društvu, ali i da za to postoji rešenje.

“Kada vidimo nešto što nam nije jasno, što ne možemo baš najbolje da razumemo - da ne krećemo da etiketiramo te osobe i da ih osuđujemo, već da zaista pokušamo da ih razumemo na neki drugačiji način. Čak i ako ne razumemo, da ne pokušavamo da im stavljamo dodatnu težinu”, ističe Todorović.

Međutim, šta je ono što se može uraditi na sistemskom nivou? Anita Čolak rešenje vidi u edukaciji od najranijeg uzrasta.

Postoje važni datumi, poput 10. Septembra - Svetskog dana prevencije samoubistva ili 10. Oktobra - Svetskog dana mentalnog zdravlja, kada se u javnosti češće skreće pažnja na ovu temu. Međutim, neophodno je o njima pričati svakog dana, a upravo edukacija stanovništva i destigmatizacija mentalnih bolesti jesu put ka rešenju ovog problema.

Saradnici emisije: Sanja Đorđević, Aleksandra Bučko, Nemanja Stevanović, Irena Čučković i Iva Gajić

U 50. epizodi u prilogu korišćen je instrumental preuzet sa stranice www.bensound.com 

Ova epizoda podkasta realizovana je u okviru kampanje Delegacije Evropske unije u Srbiji povodom Dana Evrope 2021. godine, zajedno sa EU info kutkom Novi Sad.