Reaguj!
Reaguj!

Episode · 2 months ago

051 - Bacio si smeće u kantu - bravo!

ABOUT THIS EPISODE

U poslednjih nekoliko godina u Srbiji je poraslo građansko angažovanje kada je reč o zelenim temama. Protesti protiv mini-hidroelektrana na Staroj planini, kao i skorašnji Ekološki ustanak i protest protiv zagađenja reke Pek u Beogradu pokazali su nam da su građani spremni na akciju kada je reč o lokalnim ekološkim problemima. 

Međutim, šta je ono što svako od nas može učiniti kako bi zaštitio životnu sredinu? Novosađanka koju smo anketirali odgovara ovako:

“To su  te svakodnevne male sitnice - da neću baciti papir, da ću prošetati 2-3 koraka do kante, da neču ugasiti cigaretu. Pokušavam da izbegavam i korišćenje plastičnih kesa, osim ako baš zaboravim da ponesem ceger ili nešto slično.”

Šta kažu brojke?

Istraživanje pod nazivom “Položaj i potrebe mladih u Republici Srbiji” koju je sproveo CESID u 2019. godini, pokazalo je da skoro polovina mladih ne može da proceni šta je to što je najveći problem u oblasti zaštite životne sredine. Najčešće su to srednjoškolci i mladi koji žive u prigradskim sredinama. Drugi koji su ipak imali šta da kažu, odgovorili su da su najzastupljeniji ekološki problemi u Srbiji: neodgovornost, nemar i nekultura ljudi, onda zagađen vazduh, bacanje smeća na nedozvoljena mesta, divlje deponije, kao i nedovoljna svest ljudi. 

U poređenju sa prethodnom godinom, porastao je broj mladih koji uvek recikliraju otpad – sa 13 odsto u 2018. na 22 odsto u 2019. godini. Takođe, porastao je broj mladih koji uvek odlažu smeće u kontejnere sa 75 odsto na 80. Na osnovu tog uporednog prikaza, CESID je zaključio da mladi u Srbiji imaju relativno razvijenu ekološku svest koja je u porastu. Međutim, napomenuli su da prostor za napredak postoji i to posebno kada je u pitanju upotreba plastičnih kesa.

Naime, u 2019. godini je porastao broj mladih koji uvek koriste plastične kese prilikom kupovine: i to sa 16 odsto u 2018. na 45 odsto u 2019. godini. Kada je u pitanju recikliranje i sortiranje otpada, 42 odsto mladih u Srbiji je pre dve godine reklo da povremeno reciklira, 22 da to uvek čini, a 36 odsto da nikada ne sortira niti reciklira otpad.

U navedenom periodu najveći broj mladih nije učestvovao u nekoj akciji na temu zaštite životne sredine. Tek oko 13 odsto njih jeste učestvovalo u takvim akcijama, a među njima su najviše bile zastupljene devojke i mladi uzrasta od 10 godina do 24 godine. 

Rešenje

Potencijalno, ali ne i trajno rešenje jesu akcije čišćenja zelenih površina od otpada. Jedna od njih je i Trash Hero. Dragana Katić, osnivačica prvog poglavlja svetske Trash hero organizacije u Srbiji, bila je sagovornica i 25. epizode podkasta “Reaguj!”. Tada nam je objasnila da je cela ideja krenula od organizovanja akcija čišćenja na društvenim mrežama. 

„Od 2018. smo napravili 23 akcije i u njima skupili sigurno preko pet tona otpada, što je onako značajna cifra ako se razmišlja o tome da je to otpad iz prirode, iz naših gradskih šuma. Broj volontera koji je do sada učestvovao je preko 5 hiljada u celoj Srbiji, zato što smo mi prošle godine pokrenuli i taj Trash izazov koji je podrazumevao da se male grupe ljudi organizuju i očiste svoj kraj, tako da je tu bilo jako mnogo akcija i to je tako dobilo širu  dimenziju“, objasnila je Katić.

S druge strane, eko preduzetništvo rešava deo problema zaštite životne sredine, ali i nezaposlenost mladih koja je u Srbiji na visokom nivou. Primer dobre prakse je i Eko Kurir, koji je prva ekološka kurirska služba sa licencom koja obavlja dostavu biciklima na teritoriji grada Novog Sada. Poslovne prilke se ne dobijaju, one se stvaraju, smatra Goran Đerić iz ove organizacije.  

“Posle završetka studija nismo imali šta pametnije da radimo i onda smo krenuli tako iz tog nekog drugarstva i zajedništva, po uzoru na neke holandske slične priče. Hteli smo to da implementiramo u neku našu sredinu u kojoj smo hteli da ostanemo. S tim da nije bilo sad mnogo izbora tu. Morali smo da izmislimo ovako nešto da bi imali tu priliku”, rekao je Đerić.

Ovo izdanje podkasta dostupno je u video i audio formatu, a cela uživo emisija može se pronaći na Fejsbuk stranici NDNV Media Hub, kao i na stranici EU info point Novi Sad.

Saradnici emisije: Sanja Đorđević, Aleksandra Bučko, Nemanja Stevanović, Irena Čučković i Iva Gajić

U 51. epizodi u prilogu korišćeni su instrumentali preuzeti sa stranice freesound.org  

Ova epizoda podkasta realizovana je u okviru kampanje Delegacije Evropske unije u Srbiji povodom Dana Evrope 2021. godine, zajedno sa EU info kutkom Novi Sad.