Reaguj!
Reaguj!

Episode · 8 months ago

078 - Vreme leči sve, ili ne?

ABOUT THIS EPISODE

Trijaža je gruba reč koja određuje ko će pre dobiti lekarski tretman u odnosu na stepen podmuklosti bolesti ili povrede. Ovaj proces koristi se kada je zdravstveni sistem preopterećen, resursi ograničeni, a potreba za zdravstvenom zaštitom velika - kao što je bio slučaj od početka pandemije koronavirusa.

U 78. epizodi podkasta Reaguj! pokušavamo da istražimo kakav je položaj nekovid pacijenata u drugoj godini pandemije. Ovu epizodu kreirali smo uz vašu pomoć i vaše odgovore koje smo prikupili putem upitnika na portalu VOICE.

Odgovora je na upitniku bilo 26, a dobili smo ih sa svih strana - pa čak i dalje od Vojvodine. Ipak, najviše žalbi bilo je iz Novog Sada i Subotice. Pitali smo ljude sa kakvim su se zdravstvenim problemima susretali izuzev kovida, sa kakvim su se problemima suočavali prilikom zakazivanja termina, kao i koliko lekara su promenili prilikom lečenja u toku pandemije.

Rezultati su pokazali da su se anketirani građani Srbije u toku pandemije suočavali sa brojnim problemima pokušavajući da nađu adekvatnu zdravstvenu negu. Od 26 anketiranih, tek jedna osoba koja je imala prehladu, navela je da nije imala većih problema prilikom odlaska kod lekara.

Međutim, ostali anketirani nisu bili te sreće. Jedna žena iz Stare Pazove koja boluje od raka, u našem upitniku navela je da je morala da promeni čak 15 lekara u toku pandemije.

“Na telefon se niko ne javlja, a to je potrebno kad zbog bolesti nisi u mogućnosti lično otići lekaru. Tvoj izabrani lekar koji treba da zakaže termin je ili svaki drugi mesec na godišnjem ili u kovid ambulanti. Zamene se stalno menjaju i nije ih briga jer niste njihov pacijent. Samo za analize potrebne pre svake hemoterapije je potrebno dati oko 60.000 dinara, ne računajući putne troškove od bolnice do bolnice koje socijalno osiguranje ne priznanaje. Pacijenti se smenjuju kao na traci, a sve se svodí na ispisivanje birokratskih papira. Bilo bi dobro za sve nekovid pacijente da se nešto promeni. Niko ne sabira i ne iznosi brojke ljudi koji su umrli jer nisu dobili na vreme i kvalitetnu medicinsku pomoć upravo zbog kovid histerije. Kao da druge bolesti ne postoje”, navodi naša sagovornica.

Na leto su neke bolnice izašle iz kovid sistema. Institut za ortopediju Banjica, tri puta je ulazila u kovid sistem, i zato se broj koji čeka svoj tretman povećao. Samo broj pacijenta koji je čekao na ugradnju veštačkih zglobova bio je između devet i dvanaest hiljada.

Početkom jeseni, RTS je naveo da liste čekanja za određene terapije za onkološke pacijente gotovo i da nema. Razlog ovome su novi aparati i dobra organizacija. Tako je, na primer, Centar za onkologiju Kliničkog centra Kragujevca imao 170 pacijenata. Iako im je jedan od četiri zračna aparata bio u kvaru, direktor ove ustanove, profesor doktor Predrag Sazdanović naveo je da se na zračnu terapiju čeka između tri i sedam nedelja.

Trenutno je na listama čekanja u Srbiji oko 53 hiljade ljudi. Najviše njih čeka na ugradnju endoproteza kolena, čak 17 hiljada, zatim na endoprotezu kuka, 12 hiljada pacijenata. Oko devet hiljada pacijenata čeka na operaciju katarakte sa ugradnjom intraokularnog sočiva.

Ivana Marinković jedna je od onih koji su želeli da podele svoje iskustvo popunjavajući upitnik na portalu Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra Voice. Kako objašnjava, nailazila je na brojne prepreke u lečenju svog deteta.

“Moje dete je operisalo atreziju jednjaka sa traheoezofagealnom fistulom - to je sam početak tog problema. Tad još nije vladala korona i on je operisan. Posle operacije smo primetili da ne može ništa da jede - znači sa 10 meseci nije mogao ništa da jede, sem blendane hrane u Nutribulitu. Mi smo nakon toga završili u bolnici i meni je tu rečeno tada: znate sada je počela Korona, sačekajte malo da se smiri, dete nek jede i dalje iz Nutribulita. Eto, bukvalno tim rečima, što je meni bilo, mislim onako, van svake pameti. To nije običan problem. To je ipak problem sa hranjenjem deteta. U maju mesecu 2020. se malo stišala ta situacija s kovidom. Ja sam ih zvala i rekla sam im da on i dalje ne može ništa da jede, on ima godinu dana, da hoću da se uradi to snimanje što treba. Kad smo došli oni su snimili detetu taj jednjak i reči hirurga koji ga je operisao i glavne sestre sa odeljenja: znate, nama dolaze mnogo gora deca ovde, vaše dete je sasvim u redu njemu jeste malo sužen jednjak. Vi ga učite da jede, pa biće bolje - i poslali su nas kod kuće”, priseća se Marinković.

Ipak, njenom detetu nije bilo bolje, a nakon toga su završavali u hitnoj više puta - zbog davljenja. Kako bi uopšte došli do adekvatne nege, na kraju su se obratili privatnoj klinici.

Specijalistkinja za plućne bolesti, prim. dr Slavica Plavšić, kaže da se danas stiče utisak da se ide ka privatizaciji zdravstvenog sistema, što nikako nije dobro.

“Treba da postoje zdravstvene privatne ustanove za mnogo stvari, ali za najkomplikovanije I dijagnostičarske, terapijske procedure državna služba mora da funkcioniše. Mnogo bi se olakšalo pacijentima kada bi se sklopili sa privatnim ustanovama odgovarajući ugovori sa državom da se pod istim uslovima leče pacijenti i u državnim i u privatnim ustanovama, a da to zdravstveni sistem sa privatnim ustanovima reguliše međusobno, ne da pacijenti to rade pojedinačno i lično, nego da se uradi na nivou države u saradnji sa privatnim ustanovama. Međutim, ta saradnja izostaje iz nepoznatih razloga”, kaže Plavšić.

Kada je reč o opravdanosti fokusiranja čitavog sistema zdravstvene zaštite na pandemiju koronavirusa, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić za podkast Reaguj! kaže da je zbog specifičnosti virusa, ovo ipak opravdano.

“Zdravstveni sistem funkcioniše tako što pruža usluge prvo onima kojima je to najneophodnije. Pandemija, ili da krenemo od epidemije koja je na nivou jedne države i jednog regiona, a ovog puta je pandemija, dakle, ceo svet je zahvaćen, i jeste opasna upravo zato što značajno optereti zdravstevni sistem. Svi virusi kada mutiraju idu ka tome da su manje smrtonosni, a da se brže prenose, odnosno da su virulentni jer time omogućavaju sebi opstanak”, navodi Rade Panić.

Na ovoj epizodi podkasta Reaguj radili su: Nemanja Stevanović, Irena Čučković, Sanja Kosović, Sanja Đorđevič i Iva Gajić.