Reaguj!
Reaguj!

Episode · 5 months ago

089 - Voda u Vojvodini - i miris, i ukus, i boja

ABOUT THIS EPISODE

Zbog konstantnog nedostatka vode, svakodnevno umire gotovo pet hiljada ljudi. Svaka treća osoba, što je oko 2,2 milijarde ljudi, nema bezbedan pristup pijaćoj vodi, govore podaci Ujedninjenih nacija i Svetske zdravstvene organizacije. Tako je u svetu, a kako je kod nas? U 89. epizodi govorimo o nedostatku pijaće vode u Vojvodini.

Tanja Ćirić jedna je od 125 ljudi koji su popunili upitnik na sajtu Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra VOICE. Ona je za podkast Reaguj! opisala kako izgleda voda u Zrenjaninu.

“Kad smo bili mali svi znamo šta smo učili u školi o vodi - da treba da bude tečnost bez boje, ukusa i mirisa kada. Kada odrastate u Zrenjaninu brzo shvatite da voda ima i miris i ukus i boju. Postoje dani kada je nemoguće čak i da se normalno istuširate, pošto voda smrdi na kanalizaciju. Voda je masna. Imate utisak kada se tuširate da nikad niste ispravli dovoljno sapun. Ja vodu ne pijem već jedno 20 godina, tako da ne znam kakvog je ukusa. Ne kuvam sa tom vodom. Moja ćerka koja ima 13 nikad nije pila vode sa česme. Tako da voda je žuta, masna, smrdi”, objasnila je Ćirić.

Tanja Ćirić troši oko 3000 dinara mesečno, a 36.000 godišnje. Ako dodamo i račun za vodu, godišnja cifra približi se 50.000. Kako piše u studiji pod nazivom Fabrika žednih, slučaj zrenjaninskog postrojenja za preradu vode, nakon mnogo obećanja, velikog broja istraživanja, pilot-projekata i ugovora, stanovništvo Zrenjanina na nabavku ispravne vode dnevno potroši oko 20.000 evra. Posledice, naravno, najviše pogađaju one koji su već ugroženi. Mnogi od onih koji nemaju novca za flaširanu vodu koriste vodu iz vodovoda i time ugrožavaju svoje zdravlje, piše u studiji na kojoj su radili organizacije CRTA, Pravo na vodu i Polekol.

U anketi koju smo sproveli na sajtu Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra VOICE, tek 21 odsto građana reklo je da ima pristup čistoj pijaćoj vodi sa česme. Čak 80 odsto ispitanika iz Vojvodine nema redovan pristup vodi za piće.

Uprkos neispravnosti vode za piće, 80 odsto navelo je da račun za vodu plaća po punoj ceni. Pored ovog troška koji ne bi trebalo da se plaća, građani su prinuđeni da se okrenu alternativama - da kupuju vodu ili koriste filtere. Cena koju građani dodatno plaćaju za pijaću vodu kreće se od 400 do oko 12.000 dinara. Jedan od građana naveo je kako koristi filtere za vodu koji se moraju menjati godišnje, što košta 5000 dinara, dok je sam aparat za prečišćavanje koštao 1000 evra.

U dokumentu koji nosi naziv Zdravstveno stanje stanovništva AP Vojvodine za 2019. godinu Instituta za javno zdravlje Vojvodine, navodi se da je prečišćena hlorisana voda za piće tokom 2019. godine bila dostupna u svega 16 od ukupno 45 opština, što je 38 odsto na teritoriji Vojvodine. Ispravne vode ima samo u Novom Sadu i naseljima priključenim na novosadski vodovod, zatim Bačkoj Palanci, Despotovu, Vrbasu, Bečeju, Beočinu, Srbobranu, Odžacima, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Rumi, Subotici i Bačkoj Topoli.

U Sremu najveći problem predstavljaju mangan i arsen. U Južnoj Bačkoj amnoijak i arsen. Na severu Bačke arsen i gvožđe, dok je na zapadu najveći problem samo arsen. Srednjebanatski okrug najviše muči kalijum-permanganat, ali i arsen kao i Severni Banat. Samo je u južnom Banatu problem gvožđe i mangan, ali ne i arsen.

Kako piše u istraživanju Fabrika žednih, trajnija izloženost arsenu preko vode za piće i kroz hranu može dovesti do razvoja različitih oboljenja i porasta učestalosti oboljevanja. Dugotrajna izloženost arsenu može izazvati i rak bešike i pluća. Međunarodna agencija za istraživanje raka klasifikovala je arsen i njegova jedinjenja kao kancerogena i definisala da je arsen u vodi za piće kancerogen za ljude.

Na epizodi radile: Sanja Đorđević, Irena Čučković, Sanja Kosović i Iva Gajić.

U epizodi su korišćeni zvukovi sa sajta freesound.org, i to 1 i 2.